Moje Kumče

Moje kumče slavi drugi rođendan. Verujem da će okupiti još više gostiju ove godine. Zamislite rođos na kome sve zvanice sviraju, izuzev njih troje. Oni su uvaženi žiri. Da ne bude zabune – moje kumče je FEMUS.

Trebalo je „prekrstiti“ buduću kulturno-umetničku manifestaciju sa radnim nazivom – Internacionalni festival umetničke muzike u Subotici. Njegovi tvorci, članovi Udruženja „Electe“, su se složili sa mojim predlogom. Zvaćemo ga – FEMUS!

Logika kombinovanja slova i pravljenje skraćenica pomogla je i ovoga puta. Nije nam donela preteranu originalnost, ali dobili smo zvučno i lako pamtljivo ime. Svakako, kraće je i bolje od „radnog naziva“. Još kada se dodaju aktuelne godine, zvučnost imena je potpuna. Šta god to značilo.

Dakle, za FEMUS 2012 ove godine možemo, sa ozbiljnošću, reći [citirati njegove tvorce]: (даље…)

Parkoskop uspeo!

Prva valjevska smotra filmskog stvaralaštva na otvorenom uspela! Parkoskop pokazao i dokazao da, ipak, ima života u Valjevu – naročito posle Tešnjarskih večeri. Grupa mladih entuzijasta, iako suočena sa nizom tehničkih problema i nedopustivom medijskom letargijom, izgurala svoju ideju.

Neformalna omladinska grupa Entuzijazmo [N.O.G.E] uz pomoć beogradskog udruženja „Zdravo da ste…“ i Ministarstva za omladinu i sport, organizovala je ovu nesvakidašnju filmsku smotru. Ideja im je bila da saberu sve filmove valjevskih autora i filmove posvećene Valjevu i Valjevcima. U tome su potpuno uspeli i uz pomoć Marijane Čulić Vićentić, obogatili sadržaj nizom studentskih filmova u produkciji FDU. (даље…)

Sve teži mreži

Imao sam neodoljivu potrebu da smislim baš takav naslov ovog članka, u stilu gospodina Telebakai njegovih „jezičkih zavrzlama“. Dakle, „sve teži – mreži“ je moja tema i ja joj odmah pristupam. Davno je naš narod rekao „da se drvo oslanja na drvo, a čovek na čoveka“. U ovom (za mene, da se ogradim na vreme) ludom i digitalnom dobu, kada „kompresujemo“ u mp3 formate nečije godine rada i stvaranja, izgleda da i ne važi ova narodna mudrost.

Pre bi se reklo da se čovek oslanja na neke virtuelne mreže i neke „tamo ko zna gde“ osobe, bez lica, stava, mišljenja… Sve popularnije su takve mreže, u kojima „startujete“ devojku „bez da je gledate“ u oči i propuštate (možda!) najzanimljiviji deo, kako bi rekli danas, muvanja. Zamislite dokle smo došli, kada smo tako romantičnu pojavu „udvaranje“ prekonvertovali u „muvanje“. (даље…)